Go go
1. Zo{to se potrebni objektivni informacii za lekovite i kakvi se informacii za lekovite se distribuiraat? Denes se nao|ame vo iformati~ka revolucija vo koja sme izlo`eni na ,,eksplozijaod informacii,, pacientite dobivaat kopleksni re`imi na dozirawe, a kako rezultat na polipragmazijata zgolemen e br na nesakanite efekti i interakciite pome|u lekovite, se ova kako i postoeweto na skapi i mo}ni lekovi, potoa vlijanito na farmacevtskata industrija vrz lekarite koi prepi{uvaat lekovi kako i ne postoeweto na edine~en izvor na informacii dodveduva do potr ebata za objektivni informacii za lekovite. Poradi ova se javuva potreba od postoewe na visokoprofesionalna institucija koj }e se zanimava so akumulacija, evaluacija, integrirawe i distribucija na informacii za lekovite i farmakoterapijata. Informaciite koi se distribuiraat se odnesuvaat na izborot na lekot, negova identifikacija i paraleli so drugi lekovi, dozi i na~in na upotreba, farmakokinetski i farmakodinamski parametri, nesakani djstva, indikacii, interakcii, kontraindikacii. Ovie informacii mo`at da bidat nameneti za poedini pacienti kako integralen del od farmacevtskata gri`a, ili pak za ostanatata populacija so cel donesuvawe odluki za racionalna farmakoterapija i vo evaluacijata na upotrebata na lekot Pristapot do objektivni informacii pretstavuva najednostaven, najeftin i najefikasen na~in za podobruvawe na zdravstvenata za{tita Farmakoinformatika e disciplina ~ija osnovna cel e akumulacija, evaluacija i disribucija na informacii za lekovi, koristej}i gi instrumentite i metodite na kompjuterskite i komunikaciskite tehnologii.
2. Uloga i zna~ewe na FIC poseduva multidisciplinaren tim - se fokusira na akumulacija, evaluacija, i davawe na informacii za lekovi na lokalno, nacionalno i internacionalno nivo i ima zna~ajno mesto vo implementacijata i odr`uvaweto na racionalnoto prepi{uvawe na lekovi. Osnovni zada~i se: - odgovarawe na pra{awa postaveni od strana na zdravstvenite rabotnici i javnosta; - davawe na objektivni informacii; - evaluacija na novi lekovi; - podr{ka na racionalnoto prepi{uvawe na lekovi; - sorabotka so regulatorni tela; - edukacija na zdravstvenite rabotnici, javnosta i studentite od farmacija i medicina. Prviot FIC bil otvoren 1962 g vo sklop na Univerzitetot Kentaki vo SAD, so cel da bide izvor na selektirani i razbirlivi informacii za procenka i sporedba na lekovite, nameneti za lekarite i stomatolozite. Denes postojat golem broj na FIC {irum svetot. FIC prestavuva izvor na nepristrasna (objektivna) i kriti~ki evaluirana informacija od site aspekti na upotreba na lekovite. Osnovna cel na FIC e obezbeduvawe na objektivni informacii za limonite (identifikacija i paraleli na lekovite, dozi i na~ini na upotreba, farmakokineti~ki i farmakodinamski parametri, indikacii, interakcii, nesakeni efekti, kontraindikacii, lek od izbor). Farmakoinformativnite centri kako visokoprofesionalen i stru~en informativen servis na zdravstvenite rabotnici od primarnata, sekundarnata I terciernata zdravstvena za{tita, imaat osnovna cel da obezbeduvaat objektivni, relevantni informacii za site aspekti na upotrebata na lekovite (identifikacija i paraleli na lekovite, dozi i na~in na upotreba, farmakokinetika, terapiska efikasnost, interakcii na lekovite, indikacii, kontraindikacii, lek od izbor). Zavisno od aktivnosta koja ja vr{at se smesteni vo bolnicite, na fakultetite po farmacija i vo drugi medicinski institucii. Zna~aen del od aktivnostite na FIC se naso~eni kon evaluacija na novoregistrirani preparati, promovirawe na principite na racionalno prepi{uvawe na lekovi, voveduvawe i pripena na esencijalni i drugi prioritetni listi na lekovi i standardni terapevtski vodi~i. Onie koi se smesteni vo bolnicite i medicinskite centri se orientirani kon uslugi od bolni`ki karakter, dodeka onie smesteni vo Fakultetskite institucii pokraj uslu`nata vr{at i edukativna aktivnost. Glavna cel na FIC e podobruvawe na tehnologijata i edukacijata so {to se zgolemuva brojot na sredstva referenci i stru~en kadar a toa zna~i i podobra zdravstvena za{tita. so napredokot na Fic se zabrzuva i farmacevtskata misionerska uloga so {to se dobivaat klini~ki relevantni, sovremeni, nezavisni i bezpredrasudni informacii. Aktivnostite na FIC se: Uslu`na dejnost, edukacija i istra`uvawe. 1. Vo uslo`na dejnost spa|a odgovarawe na pra{awa, evaluacija na promotiven i klini~ki ispituvaniot materijal i izdavawe na publikacii. 2. Edukativna dejnost - celta e da se educiraat site koi se sklu;eni vo zdrastvena za{tita da gi koristat sobiraat i evaluiraat informaciite za da se re{i bilo kakov medicinski problem. 3. Istra`uva;ka dejnost - da se dodade kreativen pridones vo informativnata praktika za lekovite, vo razvoj na politikata za lekovite i vo medicinskiot kriterium. Ogromno e zna~eweti na FIC i farmakoinformati~arite za unapreduvawe na zdrastvenata za{tita na lu|eto, a pomaga i vo izdignuvaweto na farmacijata kako profesija na povisoko nivo na toj na~in {to se gradi farmacija bazirana na podatoci.
3.Uloga I zna~ewe na farmakoinformati~arot: Vistinskata uloga na farmacevtot se sostoi vo poznavawe na sigurna i racionalna farmakoterapija. Dobivaweto na informacii za lekovite sekoga{ bilo del od farmacevtskata praktika. Obezbeduvaweto na informacii kako za javnosta taka i za zdravstvenite rabotnici od site nivo na zdravstvena za{tita pretstavuva edna od osnovnite profesionalni odgovornosti na farmacevtite. informaciite za lekovite mo`at da bidat nameneti za posebni pacienti kako integralen del od farmacevtskata gri`a ili za ostanatata populacija so cel da doprinesat vo donesuvaweto odluki za racionalna farmakoterapija i vo evaluiranjeto na upotrebata na lekot. Farmacetskata griza pretstavuva odgovorna merka za farmakoterapijata so cel da se postigne rezultat koj ke go podobri zdravjeto na pacientot. eden efektiven farmakoinformaticar gi zabelezuva i evaluira potrebite od informacii za lekovi, komunicira i gi selektira podatocite od strucnata literatura i dr izori kako del od farm gri`a. Zgolemuvaweto na sposobnostite za evaluacija na strucnata literatura pomaga vo odreduvaweto na efikasni nacini za farmakoterapevtskite prednosti na lekovite i nedostatocite za podobra gri`a za pacientot.
4.TERCIERNA-SEKUNDARNA-PRIMARNA:Terciernata literatura opfa}a knigi, kompendiumi, kako i medicinski bazi na podatoci- Micromedex. Taa u{te se narekuva i op{ta literature. Nejzinite PREDNOSTI se sostojat vo toa {to taa obezbeduva monografski podatici za golem broj na lekovi koi lesno se prebaruvaat. No NEDOSTATOCITE se vo toa sto knigite kako oblik na literatura mozat da imaat ograni~en prostor za izlo`uvawe na informaciite, avtorite mo`e da se pristrasni vo pogled na razlicni podatoci, a isto taka problem mo`e da bide i stru~nosta na avyorot od taa oblast. Podatocite mo`e da ne bidat potkrepeni so citati. Vo ovaa literatura podatocite se klasificirani spored bolestite i spored terapiite za konkretni bolesti. Terciernata literatura e podelena na: -literatura orientirana kon bolesti Fokusirana e na bolesti, nivna etiologija, dijagnoza i tretman.(Merck Manual,Cecil Textbook of Medicine) -tercierna literatura orientirana kon lekovi: Physician's desk reference: informacii za lekovi organiziranai spored proizvoditel. Prednosti: sodrzi adresi i telefonski broevi na proizvoditelot, fotografii za identifikacija.Negativnosti: ne se dovolno obraboteni nesakanite efekti na lekovite, nema dovolno informacii za doziraweto kaj posebni grupi pacienti pr. kaj stari lica i deca. AHFS Drug informationes:Bogati informacii za lekovite vo format na monografija, orginiziran spored tereapevtska grupa na lekovi. Prednosti: isklu~itelno korisni i avtoritativni informacii. Nedostatoci: nedovolno informacii za OTC i kombinirani preparati. Martindale: bogat izvor na informacii za lekovi od doma{no i stransko poteklo vo format na monografija.Prednosti: informacii za rastitelni produkti, homeopatski lekovi, doma{ni stranski lekovi . Nedostatoci:Skap USPDi -Specijalna tercierna literatura: -Literatura za nesakani efekti(Adverse drug reactiones) -Za interakcii(Drug reactiones) -Za teratogenost(Drug in pregnancy and lactation) -za farmakokinetika(Basic clinical pharmacocinetics) za dozirawe kaj posebni grupi pacienti(Geriatric dosage handbook, pediatric dosage handbook ).Sekundarna literatura se sostoi od indeksira~ki i abstraktni servisi na primarna literatura. Indeksirackiot servis dava bibliografski podatoci indeksirani spored tema , a abstraktniot dava i kratok opis na informacijata.Sekundarna literatura: Medline, Pharmaline - Prednosti: Za kratko vrema se doa|a do mnogu korisni informacii. Nedostatoci: koriristi sofisticirani indeksni sistemi i toj {to prebaruva mora da go poznava toj sistem. Primarna literatura : Se sostoi od najnovi naucni istrazuvawa izdadeni vo biomedicinski spisanija (pr.Drug information journal, British medical journal i dr) Prednosti: Najnovi informacii, recenzirani od vrvni strucnjaci. Nedostatoci: Recenzijata moze da trae podolg vremenski period i da se javi vremenska razlika koga trudot e daden na pecatenje i koga e otpecaten. Najpoznati se: New engaland journal of medicine,British medical journal,Lancet,Scrip,Drug information journal i dr.Kategorii na primarna literatura: 1. deskriptivni izvestai: davaat sopstveni iskustva za zaedni~ki idei, ne ja istra`uvaat zavisnosta pome|u pri~inata I efektot, nitu davaat hipotezi, predlo`uvaat bez da ja doka`at zavisnosta 2. istra`uva~ki studii: -nabquduva~ki –davaat rezultati po nabquduvaweto na nekoi istra`uvawa -eksperimentalni-dizajnirani za odgovarawe na pra{awata na postoperativen na~in Dimenzii na nau~nite istra`uvawa. Primarnata literatura sodrzi razlicni modeli na ispituvawe i sekoj od tie modeli ima svoi prednosti i ograni~uvawa koi treba da se zemat vo predvid pri donesuvawe na klini~ka odluka.
4.Sistematski pristap pri odgovarawe na pra{awata: 1. Obezbeduvawe demografski podatoci za baratelot na informacijata, 2. Obezbeduvawe dopolnitelni podatoci, 3. Odreduvawe na vistinskoto pra{awe i negova klasifikacija, 4. Planirawe i izvedba na pretragata, 5. Evaluacija, analiza i sinteza 6. Formulirawe i davawe na odgovorot, 7. Proverka, sledewe i dokumentirawe Cekor 1. Obezbeduvawe demografski podatoci za baratelot na informacijata Ima za cel da odredi koi natamo{ni istoriski podatoci }e bidat potrebni, koi literaturni izvori }e bidat koristeni i kakva }e bide prezentacijata na odgovorot. Zatoa se potrebni informacii za profesijata, specijalnosta, stepenot na stru~nost, kako i na~inot na kontakt pri davawe na odgovorot - adresa, telefon, e-mail, {to zavisi odvidot na odgovorot - verbalen ili pi{an. Cekor 2. Dopolnitelni podatoci Mora da bidat dovolno seopfatni so edna edinstvena cel - od inicijalnoto, po~etno, pra{awe da se dojde do vistinskoto pra{awe i da se izvr{i negova klasifikacija. Neophodno e da se znae dali se raboti za konkreten slu~aj ili e nau~no pra{awe. Ako e konkreten slu~aj, treba da se dobijat informacii za sostojbata na bolesta, upotrebeni lekovi i nivno dozirawe, vozrast, pol, visina, te`ina, drugi zaboluvawa, laboratoriski rezultati. Potrebno e da se znaat i literaturnite izvori koi baratelot prethodno gi konsultiral, so cel da se proveri nivnata verodostojnost, a i da se determinira koi izvori natamu }e se koristat. Cekor 3. Odreduvawe na vistinskoto pra{awe i negova klasifikacija Od iformaciite dobieni vo prethodniot cekor, davatelot na odgovorot treba da e vo mo`nost da go formulira vistinskoto pra{awe, koe mo`e, no ne mora da e identicno so pocetnoto, a koe treba da bide potvrdeno od baratelot na informacijata.Se dogovara i vremenskata ramka vo koja }e se prezentira odgovorot, a potoa se vr{i klasifikacija na baraweto, so cel da se razvie strategija i da se selektira literaturniot izvor koj }e se upotrebi. Cekor 4. Strategija na pretraga Vrz osnova na izvr{enata klasifikacija na pra{aweto se selektiraat izvorite koi verojatno ja sodr`at baranata informacija. Prvo se konsultiraat terciernite, sekundarnite i primarnite, vo zavisnost od stepenot na stru~nost na baratelot na informacija, kako iizvorite koi toj prethodno gi konsultiral. Cekor 5. Evaluacija, analiza i sintezaSe vr{i kriti~ka evaluacija na koristenata literatura i sinteza na informaciite dobieni od razli~ni izvori. Cekor 6. Formulirawe i davawe odgovorOdgovorot mo`e da e vo pi{ana ili usmena forma vo zavisnost od itnosta i obemot na pretragata. Usmeniot odgovor e po~est i nu`no bara celosna zapoznaenost so problematikata od koja oblast bilo pra{aweto i podgotvenost za novi pra{awa.Pri davawe odgovor mora jasno da se precizira koe deluvawe ili terapija e popovolno i toa da se potkrepi so literatura. No, ako vo literaturata se sodrzani konfliktni informacii, neophodno e argumentirawe koe se sostoi od 5 cekori: 1. Pretstavuvawe na sprotivstavenite stavovi 2. Prezentirawe na konsultiranite izvori i precizirawe na superiornoto mislewe. 3. Osporuvawe na klu~nite prednosti i iznesuvawe na nedostatocite na poslaboto mislewe 4. Odbrana na glavnite nedostatoci i promovirawe na prednostite na superiornoto mislewe. 5. Utvrduvawe na kone~nata procenka kako podr{ka na superiornoto mislewe Vo sekoj slu~aj, odgovorot mora da e precizen, jasen i seopfaten. Cekor 7. Proverka, sledenje i dokumentiranje - proverkata se utvrduva dali odgovorot e soodveten i kompleten. Sledenjeto e proces na povtorno navrakanje na baranjeto kako rezultat na dostapnost na novi podatoci ili promena na uslovite koi bile klucni za donesuvaweto na odredena odluka. So ova se potvrduva i strucnosta na informatorot.Neophodna e i celosna dokumentacija na procesot. Vo formularot treba da e sodrzano vistinskoto prasawe (potvrdeno od baratelot), konsultiranata literatura, odgovorot i eventualnata proverka i sledewe.
6. MBD - Medicina bazirana na dokazi: Sovesna , razumna I eksplicitna upotreba na noviot najdobar dokaz za donesuvawe odluki za zastita na individualni pacienti. MBD ne e ogranicena samo na kriticka ocena od naucnata literatura, no istovremeno ja promovira soodvetnata upotreba na najdobriot dokaz pri donesuvawe na odluki kaj individualni pacienti/populacii so preferirawe na mislewe od eksperti. Za postignuvawe na ovie celi MBD gi koristi klini~ko-epidemiolo{kite i biostatistickite studii kako i ve{tinite od farmako-informatikata vo sekojdnevnata medicinska praksa. .Спој на индивидуална клиничка пракса со најдобар достапен доказ од системски испитувања, kombinirano so procenkite za cena-efektivnost доведува до добра пракса на МБД (moken instrument za donesuvawe na odluki za najefikasnite I nadostapni medicinsi intervencii).Zemjite vo razvoj najesto imaat ogranic~eni izvori na zdravstvena zastita , od tie pricini edinstveno na dokaz baziranite medicinski intervencii se korisni nudejki najdobra cena . Vо пракса се користат и докази добиени од клинички, епидемиолошки и биостатистички испитувања, понатаму докази od fармакоинформатика,фармакоекономија. principite na mbd mze da se apliciraat I na drugite profesii asocirani so ZZ kolektivno opi{ai kako ZZBD. koj moze da se aplicira vo sekojdnevnata praksa preku 3 strategii: 1 ucewe kako da se praktikuva MBd 2. barawe I aplicirawe na abstracti/pregledi bazirani na dokai, 3 barawe I implementirawe na vodi~I bazirani na dokazi vo klii~kata praksа .Principite na MBD moze da se primenat i na drugi profesii povrzani so zdrastvenata zasita a ovie se imenuvaat kako Zdrastvena Zastita Bazirana na Dokazi, koja moze da se aplicira vo sekojdnevnata praksa preku 3 razlicni strategii: - u~ewe kako da se praktikuva MBD, - barawe i aplicirawe na abstrakti/pregledi, - bazirani na dokazi, - barawe i implementirawe na vodi~i/protokoli bazirani na dokazi vo klinickata praksa. Golem broj na zdrastveni rabotnici ne go primenuvaat svoeto znaenje bazirano na dokazi. Postojat nekolku pricini za toa : 1. informaciite koi sodr`at najdobar relevanten dokaz ne stignuvaat do zdravstvenite rabotnici, bidejki ne gi potvrduvaat potrebite za informacii, nitu gi identifikuvaat svoiten praznini vo znaeweto ili se neefikasni vo iska`uvaweto na klini~kite pra{awa. Нeznaat kade da pobaraat dokazi ili kako da procenat dali e relevanten (sistemsko prebaruvawe i ve{tini za kriti~ki pristap na podelba na lo{o od dobro ), Glanville, 1998. Нemaat nitu prostor nitu vreme za procenuvawe na izvorite za dokazi. Upotreba na mbd :gnurni vo informcii, baraj}i dokazi e najgolemiot paradoks so koj se soo~uvaat Zdravstvenite rabotnici vo vreme na informaciona tehologija. novata informaciona eksplozija vo med nauki sozdava mnogu pote{kotii za lekarite vo procenuvaweto i selektiraweto na relevantni i validni informacii za donesuvawe oluki od tipot cena/efektivnost (poradi slabiot kvalitet na odredeni med literatura ili se so lo{i metodolo{ki istra`uvaza). Deneska na Zdravstvenite Rabotnici im se potrebn odli~ni ve{tini vo prebaruvawe na literaturata, kako i sposobnost za sltitawe na lo{o od dobro istra`uvawe. Megutoa MBD ne se sostoi samo vo naogawe na bilo kakov relevanten istracuvaki dokument i koristewe na negovite odluki i zaklu~oci vo klini~koto odlu~uvawe. generalno postojat 5 glavni ~ekori vp praktiraweto na MBD: 1. postavuvawe na para{awa koi mo`at da se odgovorat. 2. barawe na najdobar mo`en nadvore{en dokaz. 3. evalucija na dokazot na sistemski i objektiven na~in -kriti~ki pristap kon metodologijta na istra~uvaweto - evaluacija na aplikativnosta na dokazot vrz pacientot -procenka na klini~koto zna~ewe. 4. implementirawe na dokazot vo klini~kata praksa. 5. evaluacija na rabotata.
7. Osnovi na terapija i praksa na MBD Секаде во светот независно дали станува збор за развиена или неразвиена земја се поставува прашањето дали onie pari koi se trosat za lekovi se investirani efikasno so cel da se obezbedi efikasna zdravstvena zastita.. Во различни zемји различни се прашањата што се поставуваат во однос на квалитетот на здравството но главни цели секаде се: -Да се осигура дека пациентот - единка добива оптимална заштита,-potrebata da se zgolemi задрав.korist на цела популација sto se postignuva so dostapnite izvori. Зошто честопати не се успева на пациентите да им се даде вистинската мед.заштита? prerano prifakawe na nova klinicka praksa bez adekvatni dokazi za klinickata efikasnost I odnosot cena/efikasnost: -prifakawe na klini~ka praksa premnogu bavno iako za toa postojat relevantni dokazi za efika I cena. -nedostatok na vreme da se sovlada I evaluira dokazot za novi intervencii -vodicI so siromasen kvalitet bazirani na neadekvatni dokazai klini~kata efektivnost e zasnovana na individualnata klinicka procenka. - vklucuvawe na pacientite i ocenuvawe na relevantni dokazi od nau~nata literatura. promenta na medicinata vodena od ekspertsko mislewe kon medicina bazirana na dokazi se karakterizira so odluki bazirani na dokazni materijali a ne na traicionalni mislewa od nekoi avtori ili od patofizioloski ubeduvanja i mislenja.
8. razvoen proces tri kluca koi vlijaat na validnosta na terapevtskite vodici: - metodite na identifikacija I sinteza na dokazite( od meta analizi , neklasificrani, klasificirani sistemski revii do ekspertski mislewa. - sostavuvawe na grupa za vodi~i (od multidiscipninarna do selektirani grupi na specijalisti od odredena oblast). - metodot na konsenzus za preporakite (koristewe na konsenzus tehniki od drugi vodi~i do novi konsenzus tehniki od eksperti) prito e dojdeno do zaklu~ok deka upotrebata na predhodni meta analizi ili klasificirani sistemski reviiza identivikacija na dokaz, so multidisciplinarna grupa na site klu~ni discipline I eksplicitna vrska na kvalitetot na dokazot so ja~inata na preporakite na vodi~ot obezbeduvaat praksa so visok kvalitet za klini~ki vodi~i. Osnovni cekori koi vodat do naucni I klinicki vodicI bazirani na dokazi se: 1. jasna identifikacija na naslovot na vodi~ot 2. sostavuvawe na grupa ( naj~esto multidisciplinarna). 3. identifikacija na dokazot. a) sistemsko prebaruvawe na literaturata za dokaz. b) procenka na relevantnosta za naslovot na vodi~ot. c) sobirawe na dokazite (meta-analizi na tabelite so dokazi). 4. preveduvawe na dokazot vo preporaki 5. nadvore{na revija na dokazi 6. up-date na vodici terapevtskite vodici naogaat golema primena vo prakticiraweto na MBD vo zemjite vo razvoj vo koi zaedno so esencijalnata lista na lekovi ovozmo`uvaat kvalitetna zdravstvena za{tita pri lekuvawe na bolesti.
9.farmacija bazirana na dokazi ([to e FBD] Farmacija bazirana na dokazi Denes, stanuva se poznacajno sobiraweto i evaluiraweto na ubeduvawata za koristnosta na kvalitetot na uslugi {to eden farmacevt mo`e da gi pru`i. Vakvata evidencija e vitalna na nacionalno nivo kako op{testvena potreba vo ubeduvaweto na Vladata za ulogata i vrednosta na farmacevtite. Farmacevtskata praksa treba da se temeli na dokazi sto bi pretstavuvalo podrska na opsegot na se pogolemite uslugi sto gi davaat farmacevtite. Farmacevtskata nauka treba da se naso~i i vo primarnata zdravstvena za{tita. Kako profesija, nie mo`eme da ja razbereme na{ata vrednost, no kako da gi ubedime drugite?Nau~nata farmacevtska praksa e relativno nova disciplina. Taa e definirana od 1997 kako : Naukata koja se obiduva da ja objasni farmacijata i na~inot na koj se primenuva, odnosno prakticira vo soglasnost so obezbeduvawe na farmacevtsko znaewe i ve{tini se koristi za postignuvawe najdobri efekti vo razre{uvaweto na problemite na zdravstvenite uslugi za potrebite na naselenieto i gi podr`uva celite na farmacevtskata praksa. Postojat mnogu nacini za izrazuvanjata na zdravstvenite uslugi, relativno novi disciplini {to pretstavuvaat istra`uvawa za zdravstvenite potrebi na zaednicata i efikasnosta i efektivnosta od provizijata na uslugi za zdravstvenite potrebi. Denes, istra`uvawata vo zdravstvenite uslugi i farmacevtskata praksa se mnogu pro{ireni i razvieni kako novi disciplini koi doveduvaat do promeni vo nacionalnite zdravstveni sistemi, informiraat za novata praksa i obezbeduvaat informacii za cenata na efikasnost i efektivnost na razli~no zdravstveno nivo. Cochrane Collaboration e svetski ra{irena multidisciplinarna mre`a na individui koi se vkluceni vo zdravstvenata griza bazirana na dokazi. Edno od najzna~ajnite dostignuvawa na Cochrane Collaboration e zgolemenata gri`a za neophodni kriticni pristapi vo metodologijata na prika`ani rezultati od razli~ni istra`uvawa vo biomedicinata i praksata. Za brzo identifikuvawe na pravite vidovi na ispituvawa postojat visoki standardi na presuduvawe na dobienite rezultati i e strogo definirana nivnata evidencija. Toa se : Nivo 1. Randomizirani kontrolirani ispituvawa. Nivo 2. Poedine~no kontroliranio ispituvawa. Nivo 3. Kontrola pred i posle istra`uvawata. Nivo 4. Observacioni podatoci. So sekoj tip na metoda, postoi proverka na listata so cel da se obezbedi celosna vistinitost na barawata za primenetata metodologija. Metodi za istra`uvawe na zdravstvenite uslugi:- Anketen pra{alnik, - Telefonsko intervju, - Prospektivni studii, - Eksperimentalni istra`uvawa, - Istrazuvanja na teren, - Fokusni grupi, - Otvoreno intervju, - Evidentirawe na intervjuata, - Tajnosta na intervjuto, Evidencijata e esencijalna vo informiraweto i razvojot na profesionalnata praksa i dava preporaki za promenite na modelite na zdravstvenite sistemi. Va`no e da se napomene deka evidencijata e mnogu va`en element na ovoj sistem me|utoa stepenot na nejzino iskoristuvawe treba da zavisi od validnosta na metodologijata na pribiraweto na podatocite. Isto taka treba da se ima vo predvid razvojot na novata disciplina ²istra`uvawe na zdravstvenite uslugi², i sledstveno ²istra`uvaweto vo praksata kako i faktot deka studiite izvedeni spored najstrogite standardi pred samo pet godini denes mo`e da ne gi zadovoluvaat barawata za kvalitet na zdobienite podatoci. Pricina za ova e faktot sto sme svesni za vaznosta i koristenjeto na novite tehniki i poradi transparentnosta na dobienite podatoci koi se dostapni i na fondovite za zdravstveno osiguruvawe. Sledstveno, denes sme vo moznost da dizajnirame ne mnogu skapi studii koi ke ni dadat relevantni podatoci za sostojbata vo farmacevtskiot sektor kako eden od najzna~ajnite delovi od zdravstvoto vo celina.
11. Farmakoepidemiologija - izvori na podatoci: - Na nivo na institucija (izvestai i datoteki)-kliniki, bolnici. - Na nivo na zdravstveniot sistem (izve{ati od pove}e segmenta na iinstitucii : PZZ, bolnici, kliniki; FZO, farmacevtskite organizacii, komercijalni studii na veledrogerite, grupi ili asocijacii na pacienti i sl.). - Nacionalni datoteki (studii sponzorirani od vladata, registri na bolesti, esencijalna i drugi vidovi listi -pozitivni i sl.; faramokepidemiolo{ki studii). - Terenski podatoci (podatoci od apteki, veledrogerii, distributeri; naviki za prepi{uvawe i upotreba na lekovi, pomali grupi..) Eksperimentalni podatoci.
10. Farmakoepidemiologija-epidemiolo{ki studii 1. Prikaz na slucaj ili serija na slucai (case report - case series) - deskriptivna studija za poedine~en slu~aj ili zbirka na slu~ai 2. Cross - sectional studies - studii na prevalenca, deskriptivna studija koja ja analizira povrzanosta me|u problemot na edna bolest ili upotreba na lek i nekoi drugi osobenosti kaj lu|eto vo to~no odreden period 3. Case-control study - studija so kontrolen primerok - studija koja gi sporeduva lu|eto so odredena bolest ili problem so lu|e koi (kontrola) koi nemaat so sledewe na nekoi karakteristi~ni varijabli – osobenosti 4. Cohort study - kohortna studija, e studija na incidenca koja gi meri - sledi karakteristikite na odredena populaciona grupa bez odredena bolest ili problem i koja vo tek na vreme ja razviva bolesta (longitudinalna studija). 5. Eksperimentalni studii - klini~ki testirawa i interventni studii dizajnirani da gi procenuvaat rezultatite-razlikite me|u dva ili pove}e tipa na tretman ili interventni grupi.
13.14.23 Farmakoepidemiologija procenka na rizik: Odreduvaweto na rizikot e ocena koja opi{uva kolkav rizik asocira so odredena ekspozicija kaj primerok od populacijata. Procenka na rizikot mo`e da ja kvantificira povrzanosta pome|u ekspozicijata i odreden lek ili negativna rekcija na lekot. Najdobar instrument za procenka na rizikot e tabela na eventualnost. Site ispitanici se podeleni vo ~etiri grupi. - eksponirani lica i se javila bolest, -eksponirani lica, ne se javila bolest, - neeksponirana grupa, a se javila bolest, - neeksponirani lica i ne se javila bolest. Vo tabelata na verojatnost sekoj subjekt se odreduva vo soglasnost so prisustvo ili otsustvo i na ekspozicijata i na posledicata. Posledicata e vertikalno determinirana, a statusot na ekspozicijata e horizontalno determinirana. Preku tabelata na eventualnost mo`e da se odredi kumulativnata incidenca, koja mo`e da se odnesuva na eksponirani i na neeksponirani grupi. Sl eksponirani = A/A+B, Sl neksponirani = C/C+D. Relativen rizik (RR) e verojatnosta za razvoj na zaboluvawa kaj eksponiranata grupa vo odnos na neeksponiranata grupa. Toa e merka za asocijativnost pome|u ekspozicija i bolest. Relativniot rizik pretstavuva odnos na kumulativna incidenca kaj eksponirana populacija i kumulativna incidenca kaj neeksponirana populacija i se presmetuva: RR= Sl eksponirani/ Sl neksponirani= A/A+B C/C+D. Relativniot rizik e ednakov na 1, zna~i deka ima potvrda na nulta hipoteza. Interpratacija na relativen rizik, Ako RR = 1 nema asocijacija pome|u ekspozicijata i posledicite. Ako RR > 1 pozitivna asocijacija pome|u ekspozicijata iposledicite. Atributivniot rizik (AR) ili razlika na rizikot (RD) e druga merka na rizikot koja se koristi vo studiite, so {to se obezbeduva informacija za apsolutniot efekt na ekspozicijata. Atributivniot rizik go opi{uva zgolemeniot rizik na zaboluvaweto kaj eksponirani, sporedeno so onie koj ne se. se presmetuva: AR= Sl eksponirani- Sl neksponirani Ili AR=A/A+B-C/C+D. Atributivniot rizik im ovozmo`uva na ispitanicite da go odredat morbitetot i mortalitetot, koj nastanale so otklonuvawe na ekspozicijata. Isto taka e va`en za slu`bite koi imaat namera da vlo`at sredstva za namaluvawe na ekspozicijata i obezbeduvawe na informacii za vidot na efektite koi mo`at da se obezbedat so namaluvawe ili eliminacija na ekspozicijata. Ako atributivniot rizik e so vrednost nula e ednakov na nultata hipoteza i zna~i deka ne postoi asocijativnost pome|u ekspozicija i posledica. Procentot na atributivniot rizik obezbeduva ocenuvawe na proporcijata na zabolenosta pome|u ekssponiranite koi mo`e da i se prepi{at na ekspozicijata.Isto kako i atrbutivniot rizik obezbeduva infomracii koi se odnesuvaat na proporcijata na bolesta kaj eksponiranata grupa koi mo`at da se preveniraat so eliminacija na ekspozicijata. Se presmetuva na sledniot na~in: AR%= Sl eksponirani- Sl neksponirani / Sl eksponirani * 100 A/A+B - C/C+D. : ФОРМУЛИ Brojnata proporcija (OR) se koristi za procenka na relativniot rizik vo case control studijata. Vo case control studijata, subjektite se biraat vo odnos na statusot na zaboluvaweto i potoa se sporeduvaat za stapkite na ekspozicijata. Istra`uva~ite ne mo`at da ja procenat incidencata na zaboluvaweto, bidej}i subjektite se izbiraat na po~etok vo odnos na toa dali imaat ili ne bolest. Subjektite se so ili bez bolest na po~etok na case control studijata. Brojnata proporcija se koristi za procenka na relativniot rizik kaj case control studijata. Se presmetuva na sledniot na~in: ФОРМУЛИ Nultata hipoteza za OR=1, {to zna~i deka ne postoi asocijativnost pome|u ekspozicijata i posledicata. Ako OR >1 postoi pozitivna asocijtivnost/zgolemuva~ki rizik pome|u ekspozicijata i posledicata.
14. FARMAKOVIGELANS Farmakovigilans e nauka koja se zanimava so: otkrivawe ,procenuvawe ,prepoznavawe i preventirawe na nesakanite dejstva ili nekoi drugi problemi povrzani so upotreba na lek. So farmakovigilans se opfateni i: rastenija,tradicionalni lekovi,produkti od krv,biolo{ki produkti,medicinski pomagala,vakcini. Ovaa nauka gi razgleduva i prou~uva pra{awata povrzani so: substandardni lekovi ,gre{ki vo lekovite ,izvestai za nedovolna ,efikasnost na lekot, upotreba na lekovi za indikacii koi ne se odobreni ili postoi neadekvatna nau~na potkrepa za toa ,izve{tai za akutni i hroni~ni truewa, procenuvawe na mortalitetot povrzan so upotreba na lekovi , zloupotreba i pogre{na upotreba na lekovi , nesakani dejstva na lekovi vo kombinacija so hemikalii, drugi lekovi i hrana. Nesakani dejstva -dopolnitelni pojavi koi se nepo`elni i neo~ekuvani ili, promeni vo fiziolo{kite funkcii na organizmot {to mo`e da se javat pri primena na lekovite vo terapevtski, profilakti~ki ili dijagnosti~ki celi. Сeriozni nesakani dejstva - smrtonosna zakana po zdravjeto ili mo`en invaliditet, zaradi {to e nu`na hospitalizacija ili prodol`eno lekuvawe Neo~ekuvana nesakana reakcija - nesakano dejstvo {to ne e navedeno vo upatstvoto za upotreba na lekot Za postignuvawe na zacrtanite celi potrebno e vospostavuvawe na celosen sistem koj vo sebe treba da sodr`i: pricini za istrazuvae na potrosuvackata na lekovi podatoci za potrosuvackata na lekovi se sobiraat za razli~ni celi, koi mozeme da gi grupirame vo 3 kategorii: - Baza na podatoci. - Postojan i sistemski monitoring na celokupnata populacija Zdravstvena statistika. - Analiza na pristignatite podatocite Procenuvawe na: pridobivkata ,{tetata ,efikasnosta ,rizikot pri upotrebata na lekovite. So taka vospostaven sistem na sledewe na pojavata na nesakanite dejstva na lekovite se postignuva skratuvawe na vremeto za otkrivawe i prepoznavawe na nesakaniot efekt Krajna cel BEZBEDNOST pri upotrebata na lekovite. Центри за следење на Нesakani efekti (NE) се многу развиени во Развиените зенји. Задачите на овие центри се едукација на населението,оставање на контакт телефони,потикнување да се пријавуваат било какви појави на НЕ при користење на некој лек,собирање на извештаи од сите лекари,стоматолози,фармацевти и истите се систематизираат и чуваатсо цел да се открие типот на НЕ,при коу болести се јавуват итн.Сите тие извештаи понатаму се прачаат до миистерството за здравство,до СЗО или пак до други Центри за следее на NE.Така навреме ке се превенираат НЕ и пациентите ке бидат побезбедни во однос на лековите. Националните центри за следenje на НЕ собирањето и спракањето на известаите до СЗО е по строги правила дефинирани при пустањето во помет на секој лек.Тоа е т.н хармонизација на документацијата(ICH-водичи)За сите земји и сите производители важи дека се што е поврзано со лекот мора да е документирано по правила и прописи и тоаЧкако е произведен лекот,пред и клинички испитувања на репрезентативен број на испитаници,пуштање на лекот во продажба како и негов ФВ.ПОсебно за САД,Јапонија Европа има посебни правила.За нас нашиот Национален цен.за след.на НЕ по пушрање во промет на некој лек мора да доставува извештај до СЗО на секои 6 месеци во тек на 2 год.потоа еднаш годично во следните 3 години и на крај се доставуват информации за лекот до СЗО на секои 5 години. Секој е должен да пријави било каков НЕ до центарот за да се заштитиме сами од несоодветни лекови.
22.Kvantitativni i kvalitativni metodi Kvantitativanite metodi sobiraat podatoci za brojot na prepi{nite lekovi, za cenata na terapijata i dali pacientot go primil lekot. Se koristat so cel da se utvrdat prose~ni vrednosti i da se opi{e prirodata na uptrebata na lekot. Kvalitativnite metodi se vo oblik na diskusii, nabquduvawa, opisi, a gi opi{uvaat stavovite i veruvawata vo vrska so upotrebata na lekovite. - Kvantitativni metodi ( merewe na upotrebata na lekovi). Informacii za upotrebata na lekovi se dobivaat od bolnici, privatni apteki, zdravstveni centri i dr. So cel da se olesni istra`uvaweto S.Z.O. sozdade prira~nik " Kako da se ispita koristeweto vo zdravstvenite ustanovi". Vo ovoj prira~nik definira 12 su{tinski i 7 dopolnitelni indikatori za koristeweto na lekovite. 1. Indikatori za sledewe na prepi{uvawe na lekovi: - % na lekovi prepi{ani so generi~ko ime, - % na pregledi na koi se prepi{ani antibiotici, - % na pregledi na koi se prepi{ani inekcii. - % na lekovi koi se prepi{ani od esencijalnata lista na lekovi, - prose~en broj na lekovi pri pregled. 2. Indikatori za zdravstveni sredtsva: - mo`nost za kopija od osnovnata lista na lekovi ili formulari, - mo`nost za dobivawe na osnovnite lekovi. 3. Inikatori za zdravsvena usluga: % na soodvetno ozna~eni lekovi, - % na izdadeni lekovi, - prose~no vreme na konsultacija, - prose~no vreme za izdavawe na lekovi, - poznavawa na pacientot za dozata na lekot. 4. Dopolniteli indikatori za primena na lekovite: - % na tro{oci za antibioticii, - % na tro{oci za inekcii. - % na pacienti koi se lekuvaat bez lekovi, - % na pacienti zadovolni od medicinskata za{tita, - % na zdr. ustanovi koi imaat pristap do nezvisni informacii za lekovite, - prose~na vrednost na lekot pri pregled, - prepi{uvawe na lekovi vo soglasnost so standarnite terapevski vodi~I. Kvalitativni metodi: Kvalitativnite podatoci se sobiraat so 5 tehniki: 1. Fokusirana grupna diskusija: 1,5-2 ~. koja e vodena od obu~eni ispituva~I, 6-10 ispitanici ( sli~ni vo pol, vozrast), vo ne formalna atmosfera, so fokusirawe na odredeni temi na razgovor, so cel otkrivawe na veruvawe, stavovi, mislewa. 2. Detalno intervju: pretstavuva semistruktuirano, op{irno intervju, so definirani, otvoreni pra{awa, se obrabotuvaat 20-30 temi, so cel otkrivawe na veruvawe, stavovi, mislewa. 3. Strukturno nabquduvawe: verbalno i neverbalno odnesuvawe, sledewe na odnos pome|u pacient i farmacevt, korisewe na strukturna snimena forma, so cel na ocenuawe na aktuelnoto odnesuvawe. 4. Pra{alnik: standardizirani pra{awa, golem boj sistematsko selektirani ispitanici, so cel utvrduvawe na stavovi, znaewa i mislewa 5. Anketa na simuliran pacient: simuliraniot se pratsatvuva kako pacient, bara terapija za specifi`e problem, pra{awa, soveti od farmacevtot, so cel ocenuvawe na aktuelnoto odnesuvawe na standarni na~ini.
20. Видови на трошоци во фармакоекономијата Faramkoekonomskite trosoci se podeleni na 3 vidovi na trosoci: 1.direktni( koi mozat da bidat medicinski i nemedicinski). Medicinskite trosoci se odnesuvaatna trosocite povrzani so lekot i medic.griza i trosocite za primena na lekot(intravenozni aparati, pumpi za infuzija)kako i trosocite od eventulana pojava na nesakani efekti na lekovite. Direktnite nemedicinski trosoci se odnesuvaat na sredstvatakoi se potrebni za sproveduvane na terapijata,trosocite za socijalna sluzba, sluzba za domasna poseta. 2.indirektni trosoci-koi nastanuvaat kako rezulatat na pojava na nekoe zaboluvane(otsustvo od rabota ,od uciliste) 3.Neopiplivi trosoci-tesko mozat da se konverziraat vo materijalni sredstva i se povrzani so bolkata,stradaneto od bolesta,dobrosostojbata i kvalitet na zivot na pacientite.
21. Што е анализа на трошковна минимизација и тропковна ефикасност: CMA Ovaa studija zazema glavno mesto vo istrazuvackata metodologija.So nea se sporeduvaat trosocite pomegju dve ili povekje razlicni terapii.Za da analizata bide soodvetna,rezultatite mora da bidat klinicki identicni kaj slicni slucaevi na pacieti t.e. klinickata efikasnost da e podednakva kaj dvete lekuvanja.Dokolku se potvrdat identicni klinicki rezultati, sleden cekor e sporeduvanje na ostanatite trosoci i odbiranje na lekot ili intervencijata koja e najeftina. Pr. se dva antibiotici koi imaat isto terapevtsko dejstvo, pritoa antb.B e poeftin od antb.A., no pokazuva pogolema incidenca od pojava na nesakani dejstva, pa realno gledano so antb. A trosocite za lekuvanje ke bidat pomali. CEA Ovaa studija se koristi pri sporedba na dve ili poveke alternativni terapii koi nemaat podednakva klinicka efikasnost. Se sporeduvaat lekovi ili terapii koi se nameneti za tretman ista bolestRezultatite od sporedbata ne se merat so monetarni edinici, tuku se izrazuvaat so prirodni ili fizicki edinici(godini na osiguran zivot).Ovoj vid na studija dava opis na zgolemenata dobivka vo terapiska polza koja proizleguva od dopolnitelnite trosoci. Vo analizata na troskovna efikasnost analitickite rezultati se rezimirani spored soodnosot na trosocite i efikasnosta. CUA Ovaa analiza nudi moznost da se oceni vlijanieto na lekot ili druga terapija vrz kvalitetot na zivotot.Ova e edinstven metod koj ovozmozuva istovremeno sintetiziranje na poveke ishodi vo edinstvena merka .Rezimiranata merka za efikasnosta se prikazuva preku kvalitetno opravdani godini od zivotot na pacientite.Ovaa merka se koristi za da se napravi sporedba pomegju povekje razlicni strategii na lekuvanje na niza razlicni zdravstveni problemi. Pri toa e napravena klasifikacija na kvalitetot na pominatite godini preku edna skala koja ima vrednost od 0 do 1.Odnosno pacientite so vradnost 1 imaat odlicni zdravje, a 0 e za smrt. CBA Ovaa analiza go iskazuva svojot ishod od terapiite preku monetarni, a ne preku fizicki velicini.Praviloto bazirano na ekonomskata odluka e da se izbere lek ili lekuvanje so najvisoka neto dobivka ili najgolem soodnos pomegju dobivkata i trosocite.Dokolku odnosot pomegju korista i trosokot e pogolem od1, toa znaci deka benefitot e pogolem od trosokot.Vo sprotivno ako odnosot benefit/trosok e pomal od edinica toa znaci deka korista e pogolema od trosokot.Ako se dobijat ednakvi vrednosti za benefitot i trosokot togas odlukata se bazira na drugi faktori.Najgolema teskotija sto se javuva pri sproveduvanjeto na ovoj vid analiza se javuva pri konverzija na klinickite rezultati vo monetarni edinici.
17. DDD Pretstavuva prose~na dnevna definirana doza na l.s. koga se koristi za svojata glavna indikacija. - se prika`uva so pomo{ na soodvetni te`inski edinici : g, mg, mikro gram, mmol, E, IE, ME - se temeli na doza za vozrasni, osven za oddelni prep.koi isklu~ivo se koristat za deca - Za lekovi koi se izdavaat so po~etna visoka doza koja se razlikuva od dozata na odr`uvawe, kako osnova za DDD se zema dozata za or`uvawe, a ako se koristi za profilaksa ili terapija-terapevtskata doza. - Za fisknite kombinacii kade DDD ne mo`e da se izrazi so te`inata na TAK se iska`uva kako br.na poedine~ni dozi (br.na tabl,caps,supp...) {to se koristat dbnevno da se postigne sakaniot efekt - Potro{uva~kata pbi~no ose izrazuva DDD na 1000 `iteli na den. - dava slika za toa kolku `iteli dobivaat standardno le~ewe so daden lek sekoj den. - Lekovi koi se primaat vo kratki intervali : DDD na `itel godi{no. kol.l vo 1 god.(mg)x 1000 `iteli / DDD(mg) x 365denovi x br.na `iteli - potro{uva~ka na lekovi vo bolnica - br.na DDD na 100 bolni~ki denovi : br.na upotrebeni edinici vo opredelen period (mg) x 100 kreveti/ DDD(mg) x br.na denovi vo periodot x br.na kreveti x index na iskoristenost na bolnicata
18. PDD prose~na prepi{ana doza za glavnata indikacija - DDD ne mora da bide ekvivalentna so PDD - PDD varira vo zavisnost od bolestite i nacionalnite ili regionalnite terapevtski tradicii, kako i od polot, starosta, edine~na ili kombinirana terapija.